Da biste utvrdili koji vid grejanja na struju može biti najisplativiji upravo za Vaš prostor, potrebno je sagledati sve dostupne opcije i razumeti njihove prednosti, mane i realnu potrošnju. U nastavku su predstavljena grejna tela sa nižim i sa višim početnim ulaganjima, kao i objašnjenje u kojim situacijama mogu obezbediti ekonomično grejanje na struju.
Grejanje na struju uz niža početna ulaganja
Grejalice sa ventilatorom i kaloriferi - Ventilatorske grejalice i kaloriferi spadaju među najjednostavnija i najpristupačnija električna grejna tela. Laki su za prenošenje, kompaktni i jednostavni za odlaganje. Najčešće se koriste za kratkotrajno dogrevanje, mada mogu da zagreju i manje prostorije do oko 20 m², u zavisnosti od snage i modela. Čak i najpovoljniji modeli obično poseduju osnovne sigurnosne funkcije poput zaštite od pregrevanja ili prevrtanja. Jednostavni su za korišćenje, rade tiho i nude mogućnost podešavanja željene temperature. Mnogi modeli imaju i opciju ventilatora, pa se mogu koristiti i tokom leta za hlađenje.
Ipak, zbog relativno velike potrošnje električne energije nisu najbolji izbor za grejanje većih prostora niti za dugotrajnu svakodnevnu upotrebu. Predstavljaju solidno prelazno ili dodatno rešenje, ali ne i najekonomičnije dugoročno grejanje.
Uljani i panelni (norveški) radijatori - Uljani i panelni radijatori često se doživljavaju kao povoljna rešenja za grejanje na struju, pogotovo u manjim prostorijama.
Uljani radijatori funkcionišu tako što električni grejač zagreva ulje unutar radijatora, koje potom polako oslobađa toplotu. Velika prednost je dugotrajno zadržavanje toplote – nastavljaju da greju i nakon isključenja. Ne isušuju vazduh, pogodni su za osobe sa respiratornim tegobama, jednostavni za rukovanje i obično opremljeni termostatom, a neki modeli imaju i ventilator.
Snaga uglavnom ide do oko 2300 W, a više rebara znači i više emitovane toplote. Međutim, zbog sporijeg zagrevanja i ograničene snage, retko predstavljaju glavno rešenje za grejanje većih prostora.
Panelni norveški radijatori razlikuju se po načinu rada – zagrevaju vazduh putem prirodne cirkulacije, bez zagrevanja samog tela radijatora. Brže postižu željenu temperaturu, a snaga im obično ide do oko 3000 W. Mnogi modeli nude napredne opcije poput tajmera, zaštite od pregrevanja, preciznih termostata i daljinskog upravljanja.
Tihi su, estetski privlačni, dugotrajni (često i do 30 godina) i mogu se montirati na zid. Iako energetski efikasniji od uljanih radijatora, i dalje nisu idealni kao primarno grejanje za velike kvadrature.
TA (termoakumulacione) peći - TA peći predstavljaju jedan od najstarijih sistema grejanja na struju i i dalje se često koriste. Zasnivaju se na akumuliranju toplote tokom noći, kada je cena struje niža, i njenom oslobađanju tokom dana.
Mogu biti veoma isplative, ali samo ako se striktno koriste u okviru noćne tarife i ako greju manje stanove i prostorije (do oko 40 m²). Svako prekoračenje dnevne potrošnje može drastično povećati račun.
Lako se koriste, rezervni delovi za TA-peći su dostupni, a cena kupovine je povoljna. Mana im je veća težina, glomaznost i otežano pomeranje, kao i to što zauzimaju više prostora.
Inverter klima uređaji - Inverter klime su veoma efikasna opcija za grejanje, jer mogu raditi i na spoljašnjim temperaturama do oko –20 °C. Ipak, preporuka je da se ne oslanjate potpuno isključivo na njih, jer u ekstremnim minusima mogu izgubiti deo kapaciteta, pa je poželjno imati i rezervni izvor toplote.
Velika prednost je mala potrošnja električne energije i dvostruka funkcija – leti hlade, zimi greju. Montiraju se na zid, ne zauzimaju prostor, jednostavne su za upravljanje i nude više režima rada.
Njihova mana su viši troškovi kupovine i ugradnje, kao i potreba za redovnim čišćenjem i održavanjem. Ipak, spadaju u najsavremenija i najekonomičnija grejna tela na struju.
Električni kamini - Električni kamini snage do oko 2000 W pre svega privlače pažnju svojim dizajnom i ambijentom koji stvaraju. Nude vizuelni efekat klasičnog kamina, često sa 3D plamenom, više boja osvetljenja, programima rada i daljinskim upravljanjem.
Koriste se jednostavno – kao i grejalice. Iako imaju zaštitu od pregrevanja i potpuno su bezbedni, oni su prvenstveno dekorativni i namenjeni dogrevanju, a ne kao glavni izvor toplote.
Grejanje na struju uz viša početna ulaganja
Podno grejanje - Podno grejanje se često smatra luksuzom zbog viših početnih ulaganja i zahtevne ugradnje, uključujući i podizanje nivoa poda za oko 10 cm. Zato se najčešće postavlja tokom izgradnje objekta.
Može biti električno ili vodeno, s tim da vodeno zauzima prednost kada je reč o dugoročnoj ekonomičnosti. Podno grejanje pruža jednakomernu temperaturu u celom prostoru, ne isušuje vazduh i ne zahteva dodatna grejna tela. Dugoročno može omogućiti i do 30% uštede na grejanju.
Ipak, ne zagreva odmah nakon uključivanja, pa nije idealno za prostorije koje zahtevaju brzo podizanje temperature.
Etažno grejanje na struju - Etažno grejanje podrazumeva sistem centralnog grejanja sa električnim kotlom. Kotao zagreva vodu, koja se kroz instalacije razvodi do radijatora u svim prostorijama. Prednost je potpuna kontrola nad sistemom – grejete koliko želite i kada želite.
Početna ulaganja su veća, jer je potrebno postaviti instalacije, radijatore i električni kotao. Ipak, u poređenju sa drugim vrstama etažnog grejanja, električni kotlovi su brži i jednostavniji za ugradnju. Nema skladištenja energenata, ali je redovno održavanje instalacija obavezno.
